Konferencija 2020.

Sve one koji su zabrinuti i traže sigurnost pred događajem koji je uznemirio celi svet, važno je podsetiti da je taj isti svet u prošlosti preovladao neke velike izazove, a tako će sigurno biti i ovaj put. Prema tome, svi mi koji se bavimo borovnicom ne možemo odustati od naše ideje, jednostavno moramo nastaviti raditi sve ono što smo započeli.

Pitanje koliko će dugo trajati ova kriza važno je za ono što će se sledeće dogoditi u svetu borovnice (segmenti: proizvodnja, prerada, tržište, plasman, distribucija i slično), i sada moramo biti svi zajedno na putu uspeha. Dva su moguća scenarija za budući svet borovnice. Prvi scenarij jeste da potražnja potrošača za plodovima borovnice možda poraste kako zabrinutost za zdravlje podstiče na kupničko ponašanje nakon pandemije. Drugi scenarij jeste da bi ekonomska depresija mogla umanjiti potrošnju plodova borovnice. Međutim, sve informacije, podaci i dostupne analize pokazuju da se proizvodnja i potrošnja plodova borovnice povećava iz dana u dan, i to je najveća šansa za sve nas. Može se reći da aktuelna dešavanja nisu umanjila trend razvoja borovnice na globalnom nivou, što nam ukazuje da moramo više raditi na razvoju proizvodnje ove kulture, i zbog toga smo uz Vas na ovogodišnjoj konferenciji.

Međutim, nekoliko je promena sa kojim proizvođači borovnice moraju biti upoznati. Već sad je očigledno da će isporuka finalnih proizvoda biti teža zbog komplikacija u logistici i transportu, nedostatka radne snage za berbu i ostale aktivnosti, te raznih drugih slučajeva bitnih novih mera koje vode ka višim troškovima. Mere izazvane hitnim potezima namenjenim suočavanju sa samom pandemijom (uglavnom ograničenja putovanja i socijalno distanciranje) snažno se odražavaju u tri glavna područja: tržište, opskrba i logistika. Svima u svetu borovnice takve hitne mere čine proizvodnju i opskrbu svežim plodovima sporijom, težom i skupljom. Za logistiku i distribuciju vreme i novac potrebni za prilagođavanje opskrbnih lanaca već su značajni, ali i pored takvih uslova razvoj borovnice ne posustaje, i zato svi ostajemo u proizvodnji, zajedno snažniji na putu do uspeha.

Dok celi svet ne bude apsolutno uveren u dokazanu vakcinu, barem će neke mere udaljavanja na koje smo se brzo navikli ostati na snazi, i zbog toga se mi održavanjem konferencije na ovakav način pokušavamo tome prilagoditi. Morali smo postaviti nove modele pružanja stručne i tehničke podrške za proizvođače visokožbunaste borovnice u Srbiji i regiji, odnosno veliki broj aktivnosti prebaciti u online formu, koja je ranijih godina bila nezamisliva.

Iako su trgovci zabeležili skok internetske potražnje, mnogi su operateri ugostiteljskih usluga takođe uspostavili nove veze s potrošačima tamo gde žive, što znači da je dostava do kuće odjednom postala mesto u kojem će se sve više prodavaca izravno takmičiti za udio u distribuciji lastmilea. To znači da postoji ogromna šansa za razvoj domaćeg tržišta plodova borovnice, i ovo je vreme da se približimo jedni drugima, i snažno razvijamo i ovaj sektor.

Najkraća poruka ovog uvoda, a koja bi bila vrlo praktična i univerzalna, glasi: SVI VI, KAO PROIZVOĐAČI BOROVNICE, NE MOŽETE ČEKATI DA SE NEŠTO DESI, JER VAŠE BILJKE NE POZNAJU PANDEMIJU, ONE TRAŽE PAŽNJU I NEGU DA BI PLODONOSILE, A ZA TO, VI U KONTINUITETU TREBATE KONKRETNE SAVETE I PREPORUKE STRUČNJAKA. E TAKO SMO MI TU ZA VAS, SA MOTOM OVOGODIŠNJE KONFERENCIJE KOJI GLASI: PUNO SAVETNIKA, MALO SAVETA...

Stanje proizvodnje borovnice u Srbiji je dosta nepoznato u pogledu površina i proizvedenih količina, naveo je profesor Magazin u nastavku svog izlaganja, te predstavio podatke da je 2018. godine u Srbiji bilo 1.809 ha zasađenih visokožbunastom borovnicom, a u 2020. godini prema nekim autorima taj broj dostigao je 2.500 ha. Profesor Magazin predstavio je količinski izvoz plodova borovnice za 2019. godinu, i on je prema zvaničnim podacima iznosio 1.226,6 t. U nastavku svog predavanja, profesor Magazin naveo je uticaj krize na borovnicu u Srbiji, te naglasio da je uz sve što se događalo proizvodnja tekuće godine dobro prošla. Posebno je naglasio da je ove godine bila značajna domaća potrošnja svježih plodova visokožbunaste borovince.

Sledeće što je profesor Magazin razmatrao jeste odgovor na pitanje, odnosno smernice kako se spremiti za eventualne poremećaje na tržištu, te istaknuo strah od hiperprodukcije. Istakao je da do hiperprodukcije visokožbunaste borovnice u Srbiji teško može doći, argumentujući takvu tvrdnju da je borovnica izvozna roba. Rekao je kako bi važnije bilo obratiti pažnju na hiperprodukciju borovnice u drugim zemljama, gdje je sezona sazrevanja plodova identična onoj u Srbiji. Naglasio je kako je najveća šansa proizvođača borovnice u Srbiji ranija sezona berbe kada na evropskom tržištu još uvek postoji značajna šupljina ili prostor. Na kraju svog izlaganja profesor Magazin je naveo važnost udruživanja proizvođača visokožbunaste borovnice, ali i otkupljivača, izvoznika, odnosno svih u lancu ove proizvodnje, odnosno zajednički i jedinstven nastup na tržištu kako bi se ostvario što veći uspeh.

Iz navedenih razloga prodavači ih nastoje predstaviti potrošačima gotovo 52 sedmice godišnje. Čak i u zimskim mesecima svaki dan je sve više oglasa, čak i kod većih pakiranja koja su poslednjih godina sve češća. Zbog svog pozitivnog efekta na imunološki sistem, borovnica je dobila puno pohvala, posebno u doba pandemije. To je još više potaknulo prodaju. Ipak, stav prodavaca jeste da učinak krize ne treba precenjivati, jer se borovnice sve više razvijaju u celogodišnji proizvod, koji je u velikoj potražnji na policama trgovina. S obzirom na nestašicu robe koja se manifestovala na tržištu, svi koji se bave ovom problematikom su uvereni da bi bila snažna marketinška godina i bez novonastale krize.

Zbog postojeće situacije sve se menja. Za one proizvođače i distributere koji se moraju boriti s novim ograničenjima koja brane svet od krize, izazovi neće nestati tako brzo. Poput kupaca koji strpljivo čekaju ispred supermarketa, kompanije koje se bave voćem takođe će morati na red čekati što im treba - radnike, prevoz, ambalažu, gorivo i tako dalje, a kad dođu pred te redove, takođe će platiti više. Opasnost je da ti veći troškovi nikada stvarno neće nestati, nego se kalcificiraju na svim područjima, i čine težim nego ikad vraćanje vrednosti natrag duž lanca. Dakle, moramo se maksimalno moguće racionalizirati u proizvodnji.

Faktor ograničenog pristupa kreditnom osiguranju, vrlo stvarna mogućnost propuštenih plaćanja i neizbežni rast troškova sirovina jasno ukazuju da će svetskim dobavljačima svežeg voća trebati vremena za prilagodbu. U nekim slučajevima sigurno ćemo videti kako se baza opskrbe smanjuje. Takođe, postoji velika verovatnost da ćemo videti pomak prema većoj lokalnoj, regionalnoj i sezonskoj ponudi na određenim tržištima, i tome se moramo prilagođavati. Planiranje unapred bit će daleko teže nego pre, što će otežati programiranje proizvodnje i promocija u skladu s načelima upravljanja kategorijama koji su se usavršavali pre 2020. godine.

Još se ne zna što se, na primer, događa s ambalažom, i hoće li dugoročno biti veće potražnje za predpakiranim proizvodima. Dugoročno gledano, dobavljači koji ne mogu pronaći način da ograniče ta povećanja troškova ili ih zaista plate, bilo sami ili dalje u lancu, riskiraju izgubiti tržišni udio. Jednostavno, bit će potrebna veća učinkovitost i veća brzina, a kako će se to postići pitanje je na koje se kontinurano traže odgovori.

Mehanizacija, automatizacija, digitalizacija, moglo bi se nazvati onako kako ko želi ili shvata, ali praktična potreba za integriranijim lancima opskrbe i proizvodnim sistemima nikada nije bila veća, kao i dostupnost tehnologija koje mogu udovoljiti tom zahtevu. Bit će i konsolidacije. Spajanja i preuzimanja stvorit će veća središta opskrbe, i još mnogo moćnih pružatelja usluga, svi s većom potrošnom snagom za ulaze, i većom težinom kada je reč o pregovaranju o poslovima s kupcima. Problem je u tome što će tih kupaca biti manje, a oni koji će verovatno ostati postat će još jači. To bi moglo biti novo normalno za globalno poslovanje sa svežim plodovima voća, ali stara pravila ponude i potražnje, kao i ekonomija razmera, i dalje će regulisati njegov protok. Jedini mogući zaključak za sada jeste da KAKO SE NOVA SLIKA BUDE OŠTRO FOKUSIRALA, VELIKI NJEN DEOO ĆE IZGLEDATI POZNATO, ALI STVARI NIKADA, VIŠE NIKADA NEĆE BITI ISTE...

Gospođa Julka tokom svog izlaganja naglasila je da platforma promoviše proizvođače i konsoliduje ukupnu proizvodnju voća u Republici Srbiji, te izvoznicima omogućava zajednički nastup na internacionalnom tržištu. Zatim je govorila o kreiranju krovnog brenda Serbia Does Fruit za lakšu i djelotvorniju promociju srpskog voća na internacionalnom nivou. Nekoliko puta je naglasila da u Srbiji nedostaje marketing aktivnosti, jer koliko je važno proizvoditi na prihvatljiv način, isto toliko je važno da sve što se proizvede bude plasirano na tržište, odnosno da se dođe do velikih kupaca sa kojima će se ostvariti dugogodišnja saradnja. Naglasila je da svi koji budu prisutni na kreiranoj web platformi SERBIA DOES FRUIT mogu se predstaviti sa svojom proizvodnjom i finalnim proizvodima, kao i dostupnim za internacionalne kupce učiniti sve svoje reklamne materijale, što je od izuzetne važnosti za uspešnu realizaciju na tržištu.

Praktično, gospođa Toskić pojasnila je kako sve funkcioniše, te naglasila da ko bude tražio borovnice proizvedene u Srbiji sa internacionalnog tržišta, moći će doći do tih informacija. Gospođa Julka ukazala je na jedan veoma značajan problem sa kojim se proizvođači i izvoznici borovnice u Srbiji susreću, a on je da sa aspekta dozvole preparata za zaštitu biljaka borovnica tretira kao mali usev. U tom pogledu navela je kako je proizvođačima borovnice u Srbiji problem nedostatak registrovanih preparata za zaštitu biljaka. Predstavila je da se na web platformi nalazi lista za preparate koji su registrovani za korištenje na biljkama borovnice, te da je to još jedan od doprinosa za proizvođače. Zaključak prezentacije bio je da sve ponude za kupovinu borovnice koje dođu sa internacionalnog tržišta biće prosleđene onima koji su na platformi pod krovnim brendom SERBIA DOES FRUIT, a tiču se istih. Platforma je otvorena i za B2B sastanke da se proizvođač ili izvoznik predstavi kupcu. Najvažnija stvar koju je kao poruku poslala za kraj svog predavanja jeste da se proizvođači i izvoznici udruže i zajedno nastupe na platformi Serbia Does Fruit.

Ovo je prilika da javnosti po prvi put, ili može se reći premjerno predstavimo naš novi koncept razmišljanja, a koji je ispunjavanje suštine za dalji nastavak na putu uspeha. Taj novi koncept mi smo simbolično nazvali 10za10, i njega tretiramo u posebnoj rubrici naše web platforme. Ovo je bila i prilika da svim prisutnim, ali i onima koji budu gledali naknadno konferenciju, jasno kažemo da se ne možemo svake godine vraćati na početak i govoriti da je borovnica višegodišnja biljka i kako zemljište za njen uzgoj mora biti kiselo. Jasno smo naglasili da od sada, odmah moramo završiti i preći na viši nivo, fokusirati se na teme poput optimizacije ishrane ili zaštite biljaka borovnice. Pokazali smo da svi oni proizvođači koji još uvek nisu na početku, odnosno nisu uspeli ispuniti definisanih 10za10, moraju se koristiti našom jedinstvenom web platformom gde će naći sve informacije koje su potrebne da se dostigne do početka https://www.borovnica.biz/portal/o_uzgoju_borovnice/index.html.

Jasno smo ukazali da je vreme za konkretne i tekuće teme, koje su mnogo kompleksnije, i nisu fiksne, već traže puno znanja, eksperimentisanja, osmatranja, učenja i permanentnog bavljenja proizvodnjom borovnice u najširem značenju te reči. U budućnosti neke od tema koje planiramo razmatrati jesu one od analiza vode i zemljišta, pa do veličine kutijica za plodove i uslova prodaje na nekom međunarodnom tržištu. Ono što smo posebno naglasili jeste to da ćemo takve teme obrađivati sami ili u saradnji sa drugim, odnosno individuama, organizacijama, ili kompanijama, u okviru konferencije, ili na našem web portalu. Tako smo javno pozvali sve zainteresovane da se priključe našoj ideji i zauzmu mjesto na web platformi gde im nudimo odgovarajuće mesto https://www.borovnica.biz/portal/firme-partneri/index.html.

No, u suštini put budućnosti Asocijacije jeste bavljenje temama koje se odnose na dva segmenta: tehnologija proizvodnje – okvire, postulate koje ćemo jasno i praktično postaviti, i rEvolucija koncept budućnosti u ishrani i zaštiti biljaka borovnice. U okviru tehnologije uzgoja usavršavat ćemo proizvodnju do optimizacije za svakog proizvođača i pratiti ga u kontinuitetu. Ono što smo nazvali rEvolucija razvijat ćemo u dva pravca, i to: ishrana i zaštita biljaka visokožbunaste borovnice.

 

Posle toga predstavio je novi inicijativu tzv. Green Deal i pojasnio je. U nastavku je naglasio važnost standarda Global G.A.P., te na šta je posebno važno obratiti pažnju, kako nije moguće tek tako ući u bilo koji ozbiljniji tragovački lanac u EU prilikom plasmana svežih plodova voća. Najveći uticaj na aplikaciju pesticida ima politika i javno menje, te je naglasio da postoje brojne građanske inicijative koje ukidaju pesticide i GMO, a oslikavaju mišljenje potrošača kao rezultat društvenih medija, bez da konsultuju struku. Postoje ogromni pristisci na odgovorne osobe i političare od strane onih koji se nazivaju zelenim i sjede u EU Parlamentu.

Predavač je u nastavku predstavio trend gubitka pesticida na primjeru Hrvatske, i detaljno pojasnio takvu problematiku. Tu je fokus dao na aktivnu materiju mankozeb koji je, kako je rekao, ispao iz igre, i neće se moći koristiti u sezonama koje dolaze. Zatim je predstavio trend razvoja novih pesticida i bioloških preparata. Uz to naglasio je šta sve ulazi u kategoriju bioloških i biotehnoloških mera, te sve segmente detaljno pojasnio. Dalje je referirao posledice zabrane pesticida i rast cena u EU, te kako je to proizvelo neželjene efekte, a to je kriminal i ilegalna trgovina pesticidima. Predstavio je trendove koje nameću veliki supermarketi, te naveo primer trgovinskih centara LIDL, KAUFLAND koji prihvataju svega 1/3 MRL od pripisanih EU. Predstavio je pitanje jesmo li spremni za njihove trendove, i gdje je u ovome agronomska struka. Kako se može upasti u problem kod pregovora za ulazak u velike trgovačke lance, predavač Tolić je dao jasne smernice. Za kraj ili kao zaključak dao je primer kako napraviti programe zaštite sledeći ove nove trendove da bi se izbegli ostaci aktivnih tvari, a istovremeno osigurala kvalitetna zaštita biljaka visokožbunaste borovnice. Predstavio je tzv. hibridni program zaštite, odnosno ono što predstavlja integraciju biološke u klasičnu zaštitu. Ovo je sasvim sigurno put budućnosti, na samom kraju naglasio je gospodin Danko Tolić.

Pre koncipiranja programa zaštite treba razmisliti, ili odgovoriti na nekoliko pitanja koje je ovdje profesor Milenković jasno naglasio, od onih koja se odnose kada provesti tretman, pa da vođenja računa o reziduima, ili ostacima u plodovima. Zatim je predstavio uticaj nekih fungicida na korisne vrste iz roda Trichoderma spp., te jasno naglasio kako u proizvodnji borovnice ne treba da bude previše učestala primena fungicida. Naveo je jedan primer, a to je da mnogi proizvođači praktikuju kupanje biljaka prilikom aplikacije fungicida, ali je takav tretman potreban samo na početku vegetacije, dok kasnije nanosi veliku šteti korisnoj mikroflori u zemljištu, naveo je profesor Milenković.

U nastavku predavanja, profesor Milenković predstavio je put Asocijacije kada je u pitanju razvoj novog pristupa, koncepta ili modela u zaštiti biljaka borovnice. Tako je naglasio da Asocijacija pokušava dati podršku konceptu simbolično nazvanom "bez ostataka", odnosno da sveži plodovi borovnice na kraju imaju manje od 0,01 mg/kg ostataka korištenih pesticida, što se formalno smatra nulom, ili bez istih. Na pitanje kako to postići profesor Milenković dao je odgovor kombinacijom pesticida i stimulatora prirodne odbrane biljaka. U nastavu predstavio je pristup kod suzbijanja patogena koji uzrokuje bolest trulež ploda (Botritis cinerea) i Monilina vrsta, te rekao ako bi se poredio konvencionalni koncept i novi, odnosno onaj nazvan nula rezidua, onda prvi se zasniva na višekratnoj upotrebi fungicida od početka cvjetanja pa do pred berbu, naravno u zavisnosti od vremenskih prilika, ili uslova za razvoj određenih bolesti koji diktiraju potrebna tretiranja. S druge strane, koncept bez ostataka podrazumeva kombinovanu primenu konvencionalnih fungicida koji se u prvoj fazi koriste u punoj koncentraciji, a kasnije idu sa nižom do 50%, i tada se kombinuju sa stimulatorima prirodne odbrane biljaka od sredine cvetanja do berbe. Zatim je naveo i primer bolesti koja izaziva trulež korena kod biljaka borovnice, te predstavio šta znači konvencionalni, a šta novi koncept u kontroli iste. Posebno je naglasio da ukoliko je fitoftora uneta u zasad visokožbunaste borovnice, vrlo teško se može potpuno iskoreniti, odnosno eliminisati, već samo možemo smanjiti ekonomske štete. Zatim je naveo rutavu bubu kao vrlo značajnog štetnika u proizvodnji borovnice, te predstavio mere njenog suzbijanja. Na kraju je dao fokus na azijsku voćnu mušicu kao štetočinu ploda borovnice, naveo primere njene kontrole, te prezentaciju završio za klopkama kojima se vrši ulov ovog štetočine.

U nastavku svoje prezentacije Lorand je predstavio potpuno novi proizvod pod imenom GLYSS. Istraživanjima su utvrdili da ako se pomeša trener sa korisnim bakterijama dobije se sjajna reakcija i odličan razvoj bakterija. Zatim je predstavio tri vrste bakterija koje su pomešane u novom proizvodu, i naglasio njihove uloge u zemljištu. U nastavku je praktično predstavio zašto je važan ovaj proizvod za proizvođače borovnice, odnosno tečna forma u kojoj dolaze bakterije. Naveo je kako mnogi proizvođači borovnice koriste agrotekstil kao malč materijal da kontrolišu rast korova, tako da je u takvim slučajevima vrlo teško aplicirati stajnjak, ili organska peletirana đubriva. Takođe, za aplikaciju stajnjaka i peletiranih organskih đubriva potrebno je dosta radne snage, koja je poslednjih godina deficitarna i mnogo skuplja u odnosu na ranije godine. Sada proizvođači borovnice sa vodotopivim đubrivom putem sistema za navodnjavanje mogu dodati sve korisne bakterije, te tako ostvariti skoro isti rezultat kao sa dodavanjem Italpoline i sličnih peletiranih đubriva. Preparat GLYSS sadrži 2,5% tečnog N, 19% organske materije, 15% peptida biljnog porekla i tri navedena soja bakterija. Zatim je naveo šta su sve u istraživanjima utvrdili, i posebno naglasio da biljke koje su tretirane ovim preparatom bolje rastu, da je zaštita korena bila bolja, te biljke su bolje usvajale đubriva kada su se ona koristila u kombinaciji sa preparatom GLYSS. Dao je preporuku za korištenje preparata GLYSS u proizvodnji borovnice, i to dva puta po 5 l na hektar, sa prvim tretmanom u aprilu na početku faze cvetanje, a druga aplikacija od polovine juna do polovine jula.

Drugi proizvod koji je u nastavku prezentacije predstavio Lorand jeste TIFI, koji sadrži trihodermu atroviride, soj koji ima vrlo efikasno dejstvo protiv fuzarijuma, i proizvodi metabolite auksina koji su veoma važni za biljke. Naglasio je kako ovaj soj uspešno deluje na iskorištavanje hranjivih elemenata fosfora (P) i željeza (Fe), koji bi inače bili nepristupačni biljci. Takođe, ovaj proizvod uspešno deluje na razlaganje biljne materije koja ostaje u zemljištu. U nastavku Lorand je predstavio problem fuzarijuma u proizvodnji visokožbunaste borovnice. Prilikom primene preparata TIFI u kontroli navedene bolesti, Lorand je naglasio kako se mora voditi računa da pritisak vode u sistemu za navodnjavanje ne bude veći od 3 bara. Na kraju se zahvalio na učešću, te svima koji prate konferenciju poželeo puno zdravlja i sreće.

U moru preparata koji se nude za dezinfekciju, svi traže rešenje, ili bolje reći zaštitu od tzv. korone, i stalno slušamo ovo ili ono je bolje. Proizvodnja borovnice ne poznaje koronu, ali ima mnoge druge probleme, za koje je sigurno rešenje efikasna i ekološki prihvatljiva dezinfekcija. Dosta prije pojave pandemije Covid-19, mi smo pokrenuli revoluciju u pogledu opšte i specijalističke dezinfekcije, sa akcentom na proizvodnju hrane (sektor primarne i sekundarne poljoprivrede). Sada Vam predstavljamo mehanizam delovanja, prednosti i efikasnost dezinficijensa nove generacije koji Vi koristite u proizvodnji visokožbunaste borovnice, naglasili su iz kompanije ITR. Za proizvođače borovnice premijum proizvod ove kompanije jeste Dioxy Activ Supra Agro.

U prvom delu film koji je na ovogodišnjoj konferenciji predstavila ova kompanija donosi praktičan odgovor na pitanje zašto je proizvođačima borovnice potreban preparat Dioxy Activ Supra Agro? Zatim predstavlja šta su prednosti preparata Dioxy Activ Supra Agro u odnosu na ostale dezinficijense, i zašto baš ovaj preparat proizvođači borovnice trebaju koristiti za dezinfekciju? Poslednji dio predstavljenog video materijala donosi mehanizam delovanja aktivne materije preparata Dioxy Activ Supra Agro, odnosno praktično pokazuje na koji način uništava, bakterije i njihove spore, te viruse, kao i kako eliminiše biofilm.

Postoji konsenzus da je proizvodnja, transport, distribucija i opskrba poljoprivrednom hranom strateški i vitalni element za ljudski opstanak, a odvajajući se od toga, sveža i zdrava hrana privilegija za konzumaciju. Plodovi borovnice su poljoprivredna hrana, preciznije super hrana, i prvenstveno se konzumiraju kao sveži, te se danas smatraju i prirodnim lekom. Dakle, jednostavno je iz svega navedenog izvući zaključak ili poruku, i to:

bespotrebno je da se proizvođači borovnice opterećuju sa novonastalom krizom. Naprotiv, kriza se mora pretvoriti u šansu ili uspeh, i za to postoji nekoliko razloga:

1. Veća potražnja. Ova premisa otvara velike mogućnosti za razvoj voćarske industrije u srednjoročnom razdoblju, posebno za segment koji proizvodi plodove s nutraceutskim svojstvima - oni koji sadrže zdravstvene dodatke i imaju lekovitu koristi, najpraktičnije rečeno. Ovdje su na prvom mestu sasvim sigurno borovnice, plavi plodovi koje svi mi proizvodimo. Na svetskim tržištima potražnja za konzumacijom svežih plodova borovnice će se udvostručiti, a nije daleko da to bude i lokalno. Takođe, u organskim proizvodima potražnja i vrednosti mogu eksponencijalno rasti.
2. Više istraživanja i razvoja. S druge strane, sama poljoprivredna djelatnost postala je važnija za društvo, tako da će države izdvojiti više ljudskih i materijalnih resursa za istraživanje i razvoj sektora. U perspektivi to znači da će nauka i tehnologija postići veće rezultate u produktivnosti i kvalitetu proizvoda. Praktično, Vi kao proizvođači borovnice trebat ćete više informacija o novitetima, rešenjima za određene izazove u proizvodnji, i zato su ovi događaji od suštinske važnosti. Trebat ćete stručne i kompetentne ljude koji će Vam poboljšati proizvodnju, pomoći da ostvarite sjajne i vrhunske rezultate. Još danas, postanite registrovani korisnik naše web platforme i dobit ćete sve potrebne informacije za proizvodnju, ali i trendove, novitete, sve ono što bi trebali uraditi u budućnosti.
3. Više investitora. U svetu kompanija, firmi i poduzeća vraćaju se ulaganja u projekte povezane s poljoprivredom, jer se pokazalo da je to jedna od delatnosti koja je najmanje oštećena paralizom sveta. Naprotiv, već sad se zna da će ova grana biti privilegovana kao proizvodnja u pitanju države. U tom smislu, kompanije povezane s poljoprivredom, kao pružatelji tehnologije, usluga, osposobljavanja ili znanja, takođe će videti svoju potražnju udvostručenom ulaskom ovih novih aktera u poduhvate poljoprivrednih projekata. To je bio i motiv naše ovogodišnje konferencije, gde je sve veći broj proizvođača borovnice koji traže konkretan i kvalitetan savet. Budući da ne možemo doći do svakog pojedinačno, ne samo zbog ograničenog kretanja, već i zbog obima posla i terena, model online savjetodavstva će i dalje ostati naš najveći adut. Zato nas pratite na www.borovnica.biz. Jedan od noviteta koji pokrećemo u budućnosti jeste usluga izrade projekta za formiranje zasada borovnice. Ovo je naša nova aktivnost, i ona će ubrzo postati dostupna za Vas.
4. Više radne snage. Konačno, veliki problem industrije u poslednje vreme bio je nedostatak radne snage, problem koji će se takođe prevazići radikalnim promenama, jer će se mnogi ljudski resursi koji su migrirali u projekte van zemlje ili urbane konstrukcije, vratiti poljoprivrednoj djelatnosti, ili bliskosti s njihovim porodicama.